Da smo se u ovoj du­go­traj­noj i upor­noj, a i sku­poj kam­pa­nji za ula­zak u NA­TO na­slu­ša­li sve­ga i ima­li pri­li­ke da ču­je­mo sva­šta, za­i­sta je­smo.Ubje­đu­ju nas da je ta mi­li­ta­ri­stič­ka, osva­jač­ka ali­jan­sa, ko­ja je, u stva­ri, in­stru­ment ame­rič­ke he­ge­mo­ni­stič­ke po­li­ti­ke, u da­na­šnje vri­je­me evo­lu­i­ra­la u po­li­tič­ku, de­mo­krat­sku or­ga­ni­za­ci­ju či­ji je je­di­ni cilj obez­bje­đe­nje mi­ra u svi­je­tu. Već du­že vre­me­na ‘’eks­pert­ski ti­mo­vi’’ (ko­mu­ni­ka­to­ri) obi­la­ze Cr­nu Go­ru od Ba­ra do Bo­lja­ra, od No­vo­ga do Plje­va­lja i ubje­đu­ju obez­gla­vlje­ni i ras­pa­me­će­ni na­rod da će od član­stva u NA­TO ve­li­ku ko­rist ima­ti i gra­đa­ni i dr­ža­va, a na­ro­či­to će bi­ti usre­će­ne mla­de ge­ne­ra­ci­je. Po­du­ži je spi­sak obe­ća­nih be­ne­fi­ta: dru­štvo će se de­mo­kra­ti­zo­va­ti, kre­nu­će se sa re­for­ma­ma, za­po­če­će, na­po­kon, to­li­ko že­lje­na vla­da­vi­na pra­va, a re­sor bez­bjed­no­sti bi­će pod­vrg­nut de­mo­krat­skoj kon­tro­li. Dr­žav­ne gra­ni­ce bi­će nam na du­ži rok ga­ran­to­va­ne, a i voj­ska će nam još vi­še oja­ča­ti svo­jim uče­šćem u ‘’me­đu­na­rod­nim mi­si­ja­ma’’. I su­ve­re­ni­tet nam je za­ga­ran­to­van- ne gu­bi se, ni­ti se pre­no­si na NA­TO. (Pri­ča o su­ve­re­ni­te­tu je po­seb­na pri­ča, jer ne­što što ne­ma­mo, ne mo­že bi­ti za­ga­ran­to­va­no, ni­ti ga mo­že­mo iz­gu­bi­ti!)Ta­mo se, upor­no se po­na­vlja, sve od­lu­ke do­no­se do­go­vo­rom – ne­ma pre­gla­sa­va­nja. Pre­ma re­žim­skoj pro­pa­gan­di, otva­ra­nje voj­nih ba­za ni­je uslov za član­stvo u NA­TO-u, već se po­sto­je­će ba­ze ga­se i do­bi­ja­ju dru­gu na­mje­nu, mal­te­ne po­sta­ju pre­sti­žne tu­ru­i­stič­ke de­sti­na­ci­je.
Ne ra­ču­na­ju li na na­še krat­ko pam­će­nje i da smo za­bo­ra­vi­li oda­kle su sve po­li­je­ta­li avi­o­ni du­šman­ske NA­TO avi­ja­ci­je 1999. go­di­ne?
O NA­TO-u, nje­go­voj po­ro­blji­vač­koj, im­pe­ri­ja­li­stič­koj ulo­zi u Ame­ri­ci i svi­je­tu na­pi­sa­ni su to­mo­vi knji­ga. Za na­še NA­TO- iz­me­ća­re to ni­je bit­no- bit­no je što o ovom osva­jač­kom sa­ve­zu go­vo­re tvor­ci no­vog- sta­rog svjet­skog (bes)po­ret­ka. A da smo u tom iz­me­ćar­skom od­no­su od­ma­kli da­le­ko is­pred dru­gih dr­ža­va, te da smo po­sta­li i u to­me ‘’li­der re­gi­o­na’’, go­vo­ri nam i spo­ra­zum sa SAD, na­zvan ‘’Član 198’’, ko­jim se Cr­na Go­ra oba­ve­za­la da Me­đu­na­rod­nom kri­vič­nom su­du ne­će iz­ru­či­va­ti nje­ne dr­ža­vlja­ne ko­ji bi pred tom in­sti­tu­ci­jom bi­li op­tu­že­ni za ge­no­cid, ra­tne zlo­či­ne i zlo­či­ne pro­tiv čo­vječ­no­sti. Po­ni­šta­va­nje ovog spo­ra­zu­ma, da pod­sje­ti­mo, jav­no je vi­še pu­ta tra­ži­la i EU! Od ove sra­mo­te te­ško da ima ve­će! Ve­li­ka sra­mo­ta re­ži­ma je i to uli­zič­ko sa­kri­va­nje isti­ne o to­me za­što je osno­van NA­TO , ka­kvu je ulo­gu imao u hlad­nom ra­tu i ka­kvi su nje­go­vi ci­lje­vi da­nas. Još od svog osni­va­nja za sve do­bro­na­mjer­ne lju­de ši­rom pla­ne­te ni­je spor­no da su NA­TO i njen pred­vod­nik Ame­ri­ka bi­li, a i da­nas su ‘’al­fa i ome­ga’’ go­to­vo sveg zla u svi­je­tu. Za Šar­la de Go­la, fran­cu­skog ge­ne­ra­la i dr­žav­ni­ka, ni­je bi­lo di­le­me o raz­lo­zi­ma osni­va­nja ove voj­ne ali­jan­se- na­met­nu­ta je Atlant­skom sa­ve­zu s ci­ljem da Za­pad­nu Evro­pu pot­či­ni SAD. De Gol je bio u pra­vu. Osni­va­nje Sje­ver­no­a­tlant­skog sa­ve­za ozna­či­lo je po­če­tak ame­ri­ka­ni­za­ci­je evrop­skih ze­ma­lja. I ne sa­mo da su se SAD na­met­nu­le Za­pad­noj Evro­pi, već su u pr­vim go­di­na­ma po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta po­če­le s kre­i­ra­njem po­sli­je­rat­nog svi­je­ta. Iz tog pe­ri­o­da po­ti­če i je­dan taj­ni do­ku­ment Stejt de­part­men­ta ko­ji to po­tvr­đu­je. I pri­je ne­go je u Va­šing­to­nu 4. apri­la 1949. go­di­ne pot­pi­san spo­ra­zum o stva­ra­nju NA­TO-a, Džordž Ke­nan, u iz­vje­šta­ju o po­li­tič­kim smjer­ni­ca­ma ko­ji je na­pi­sao za Stejt de­part­ment 1948.go­di­ne, na­vo­di da SAD ‘’ima­ju oko 50 od­sto svjet­skog bo­gat­stva, a sa­mo 6, 3 od­sto sta­nov­ni­štva... U ova­kvoj si­tu­a­ci­ji ne mo­že­mo iz­be­ći za­vist i pre­zir dru­gih. Naš naj­ve­ći za­da­tak u na­red­nom pe­ri­o­du je da osmi­sli­mo ob­lik od­no­sa ko­ji će nam omo­gu­ći­ti da za­dr­ži­mo ovu ne­sra­zmjer­nu po­zi­ci­ju... Da bi­smo to ostva­ri­li, mo­ra­mo se oslo­bo­di­ti svih sen­ti­men­tal­no­sti i sa­nja­re­nja i svu pa­žnju usred­sre­di­ti na ne­po­sred­ne ci­lje­ve Ame­ri­ke. Tre­ba­lo bi pre­sta­ti ras­pra­vlja­ti o ne­ja­snim i ... ne­stvar­nim ci­lje­vi­ma po­put ljud­skih pra­va, po­bolj­ša­nja ži­vot­nog stan­dar­da i de­mo­kra­ti­za­ci­je. Usko­ro će­mo mo­ra­ti na­stu­pi­ti ne­po­sred­no s po­zi­ci­ja si­le. Sto­ga, što nam ta­kve ide­a­li­stič­ke pa­ro­le ma­nje sme­ta­ju, to bo­lje’’. Agre­siv­nost i li­ce­mjer­je su kon­stan­te u NA­TO po­li­ti­ci pre­ma dru­gim na­ro­di­ma. Ka­ko su čla­ni­ce NA­TO-a ‘’šti­ti­le slo­bo­du, za­jed­nič­ko na­sle­đe i ci­vi­li­za­ci­ju svo­jih na­ro­da, za­sno­va­nu na prin­ci­pi­ma de­mo­kra­ti­je, in­di­vi­du­al­ne slo­bo­de i vla­da­vi­ne pra­va’’, ( ka­ko se is­ti­če u pre­am­bu­li Va­šing­ton­skog spor­zu­ma), do­bro je po­zna­to. Za NA­TO gla­ve­ši­ne ove nor­me su sa­mo ‘’ide­a­li­stič­ke pa­ro­le’’ o ko­ji­ma je go­vo­rio Ke­nan još 1948. To su la­ži i sa­mo la­ži. Oni ne sa­mo da ne po­štu­ju Po­ve­lju UN i od­lu­ke SB, već ni vla­sti­ti spo­ra­zum. Po­ka­za­la je to i rat­na agre­si­ja na SRJ.
Po mi­šlje­nju Rem­zija Klar­ka, biv­šeg dr­žav­nog tu­ži­o­ca SAD i osni­va­ča Me­đu­na­rod­nog cen­tra za an­ti­rat­nu ak­ci­ju, NA­TO je rat­nom agre­si­jom na SRJ ne sa­mo gru­bo pre­kr­šio Po­ve­lju UN, ata­ku­ju­ći i na si­stem me­đu­na­rod­nih od­no­sa na ko­ji­ma se UN za­sni­va, već je po­ga­zio i sop­stve­nu po­ve­lju. Klark, naš istin­ski pri­ja­telj i bes­kom­pro­mi­sni bo­rac pro­tiv ame­tič­kog im­pe­ri­ja­li­zma, re­kao je isti­nu. Za­što se ‘’go­spo­da­ru’’ to­li­ko hi­ta da sta­ne pod NA­TO ki­šo­bran, šta sve ula­skom u ali­jan­su do­bi­ja­ju on, nje­go­ve ‘’eli­te’’ i nje­go­vi pri­vr­že­ni­ci, a šta ve­ći­na na­ro­da gu­bi, bi­će ri­je­či u ne­koj no­voj ko­lum­ni.

Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić